Gojaznost i povišen krvni pritisak i dalje najveća pretnja za zdravlje Subotičana

Zavod za javno zdravlje, Crveni krst i Dom zdravlja realizovali su i ove godine akciju u toku koje je rađeno na otkrivanju faktora rizika za hronične nezarazne bolesti, pre svega merenje vrednosti krvnog pritiska, određivanje glikemije, merenje vrednosti holesterola i FOB-test, te određivanje BMI i kompozicije tela, a rađeni su i oftalmološki pregledi, prvenstveno osoba sa hroničnim bolestima. 

- Ukupan broj građana koji su došli da kontrolišu svoje zdravlje i odradili bar jednu ili više od navedenih pregleda jeste 403, od toga je 253 žene i 150 muškaraca. Kad govorimo o starosnoj strukturi, opet se najmlađa populacija najmanje odazivala na samu akciju - podelila je sa nama rezultate akcije dr Verica Dronjak, iz Doma Zdravlja.

Povišene vrednosti krvnog pritiska imalo je 144 osobe (35,7%), a ekstremno visoku vrednost krvnog pritiska imalo je 20 osoba (5%). Povišene vrednosti glikemije imala je 151 osoba (37,5%), a registrovanih dijabetičara bilo je 63 (15,6%). Visoku vrednost holesterola imalo je 67 osoba (24,8%). Svih 129 urađenih FOP-testovia je bilo negatvno.

Zavod za javno zdravlje pregledao je ukupno 252 osobe, od toga 159 žena i 93 muškarca. Najviše je bilo starije populacije (stariji od 65 godina), a najmanje je bilo mlađih od 50 godina. Prosečna starost svih osoba koje je Zavod pregledao bila je 65,7 godina. 

Podaci pokazuju da tek svaka četvrta žena  i tek svaki peti muškarac ima normalnu ishranjenost, a u većem procentu su osobe koje se bore sa viškom kilograma. U grupi predgojaznosti je bilo oko 29% populacije, više žena, a gojaznih 45%, više muškaraca. 

- Iz godine u godinu je prosečna starost sve veća, rekla bih da je to svakako u skladu sa našim demografskim stanjem stanovništva i činjenicom da u ruralnim sredinama živi uglavnom starija populacija. Takođe moram da navedem da mi akcije sprovodimo radnim danima u ranim jutarnjim satima što, de facto, onemogućuje  da i ona mlađa populacija koja je radno aktivna dođe na sve naše akcije koje planiramo - kaže dr Nada Kosić Bibić, iz Zavoda za javno zdravlje.

Sa godinama starosti raste i prosečna vrednost BMI (indeks telesne mase), kao i procenat onih koji imaju višak kilograma. Prosečne vrednosti BMI su u kategoriji predgojaznosti, a najviše gojaznih je u starosnoj grupi od 46 do 55 godina, bez značajne razlike u prosečnoj vrednosti BMI između muškaraca i žena.

- Najstarija populacija jeste najmotivisanija i razume važnost i značaj zdravlja i u manjem procentu su gojazni. Ono što nas brine jeste što prosečan BMI kod mlađih osoba nije u kategoriji fiziološke ishranjenosti nego u predgojaznosti. Merenja iz 2019. godine pokazuju da je procenat predgojaznosti znatno veći nego procenat gojaznosti, a da je gojaznost znatno prisutnija u Vojvodini - dodaje dr Kosić Bibić i naglašava da sa porastom BMI  raste i rizik za razvoj raznih poremećaja zdravlja.

Oftalmološki pregledi otkrili su visoku zastupljenost patoloških procesa na očima, kao što je retinopija prvog stadijuma kod 61% osoba, degeneraciju žute mrlje kod 11%, a kod 4,4% otkriven je nevus oka. Uvođenjem oftalmoloških pregleda broj zainteresovanih za ovu akciju se povećao.

- Pored angažovanog saradnika, u realizaciji svake akcije učešće su uzeli članovi Omladinske terenske jedinice Crvenog krsta, i svaka akcija je sadržala tri odvojene aktivnosti, zdravstvenu, socijalnu i edukativnu - navodi Zoran Milovanović, iz Crvenog krsta, dodavši da je 28 mladih volontera sprovelo deo socijalnog programa pomoći i suzbijanja siromaštva za socijalno najugroženije osobe - Uručivali su pakete hrane i higijene, u svakoj mesnoj zajednici po 3 paketa hrane i 3 paketa higijene, što je na godišnjem nivou 42 paketa hrane i isto toliko paketa higijene. Takođe je realizovano ukupno 13 interaktivnih radionica u osam prigradskih osnovnih škola na tri teme: Pravilna ishrana i fizička aktivnost, Narkomanija i druge bolesti zavisnosti, Polno prenosive infekcije i odgovorno polno ponašanje.

U toku godine je svakog meseca bila organizovana po jedna akcija u Bajmoku, Čantaviru, Đurđinu, Novom Žedniku, Kelebiji, Hajdukovu, Makovoj sedmici, Višnjevcu, Donjem Tavankutu, Paliću i dve akcije u Aleksandrovu. 

Iz Zavoda za javno zdravlje poručuju da je dostupnost preventivnih pregleda od velike važnosti za unapređenje kvaliteta života i sprečavanja daljih komplikacija hroničnih bolesti, i najavljuju nastavak ovakvih akcija i u narednoj godini.